HR - Ljudski Resursi - Srbija

Razmatraju se mere za bolju poziciju majki na tržištu rada

Čamagić je rekla da će nadležni razmotriti predloge Instituta da se uvedu poreske olakšice za majke koje se posle porodiljskog odsustva vraćaju na posao i da je zadatak svih u društvu da se zaštite žene, koje se neretko suočavaju sa diskriminacijom već tokom traženja zaposlenja.

Pitanja poput onih: „Planirate li porodicu“ ili „Kada će drugo dete“ nedopustiva su i protivzakonita, ali nažalost i dalje prisutna, rekla je ona i dodala da se posle povratka sa porodiljskog, žene neretko vraćaju na niže pozicije, manje plaćena radna mesta ili ih čak sačeka otkaz, dok se one majke koje ostaju da rade suočavaju sa izazovom da usklade rad i roditeljstvo.

Ona je naglasila da su mere podrške porodici usvojene u prethodnom periodu donele pomak, pri čemu je iznela podatak da je broj novorođenih porastao za 6,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine i da se u prethodnih pet meseci beleži konstanatan rast tog broja.

Pomoćnica ministra je istakla da se država finansijskim davanjima trudi da majkama olakša roditeljstvo i pomogne da budu bezbrižnije, ali da postoji i niz nefinansijskih mera koje bi dodatno pomogle majkama da budu zadovoljnije i rasterećenije, odnosno da im ne trpi ni poslovni, ali ni porodični život.

To su, kako je objasnila, sigurno mesto u vrtiću, fleksibilni oblici rada, rad od kuće, odsustvo kada se dete razboli, celodnevni boravak u školi, a ne smemo zaboraviti ni poziciju poslodavca.

Institut za razvoj i inovacije predložio je trogodišnje smanjenje doprinosa za penziono, invalidsko i zdravstveno osiguranje za žene koje se nakon isteka porodiljskog odsustva vraćaju na posao. Ista mera predložena je i za nezaposlene majke kao i one koje se zaposle do detetove navršene druge godine života.

Direktor Instituta Nenad Jevtović rekao je da bi uvođenje državnih olakšica poslodavcima dovelo do bolje pozicije majki na tržištu rada, što bi uticalo i na povećanje ženskog preduzetništva, a dugoročno i do porasta nataliteta u Srbiji.

Prema tom predlogu, država bi u prvoj godini subvencionisala doprinose u iznosu od 65 odsto, u drugoj 60 i u trećoj 50 odsto.

Prema podacima Instituta, od 63.975 porodilja, čak trećina njih bila je bez posla i bez primanja u trenutku rođenja bebe, a samo polovina ima stalno zaposlenje. Ostale mame ili rade „na crno“ ili su angažovane po ugovoru o povremeno-privremenim poslovima.

Podaci ovog instituta pokazuju da više od 60 odsto zaposlenih majki u Srbiji ima primanja niža od republičkog proseka.